TOBLERONE

Navodno je još u 3. vijeku p. n. e. Aristotel napisao da postoji pet osnovnih ljudskih čula: dodir, miris, okus, sluh i vid. Dva čula, miris i okus, posebno me vežu za moj komšiluk u Bernu. Te komšije su nekih kilometar daleko od mene. Svakih desetak dana čarobni miris iz njihove kuhinje se "razlije" okolnim naseljima i dopre sve do terase moga stana. Tada mi zamiriše topljena čokolada koja je je uz par drugih dodataka glavni sastojak poslastice što se Toblerone zove.

Ne znam tačno u koliko država i gradova svijeta sam bio ali se ne sjećam da sam negdje putovao a da u nekoj prodavnici - dutty free shopu na aerodromu, u malom kiosku na ivici grada, u velikom tržnom centru... nisam vidio čokoladni produkt, prepoznatljivog, prizmatičnog oblika. Na svakom pakovanju, bilo gdje da na svijetu kupite tu trouglastu čokoladu, ugledaćete isto mjesto proizvodnje. Nigdje na svijetu nećete na (originalnom) kartonskom omotu vidjeti neku drugu adresu osim onu mojih komšija iz ulice Riedbachstrasse 150; 3027 Bern.

Pođite sa mnom na putovanje kroz prošlost ove čokolade koja je postala simbol grada Berna i jedan od mnogobrojnih razloga zašto sam zavolio taj švicarski grad...

Bio jednom jedan mladić po imenu Johann Jakob Tobler. Rodio se 1830. godine u selu Lutzenberg im kantonu Appenzell Ausserrhoden na istoku Švicarske. Početak priče nas vodi u 1867. godinu kada je Jakob odlučio dobio dozvolu da se doseli i radi u Bernu. U početku je radio u slastičarnici Kuentz na Marktgasseu u Bernu, a kad se Kuentz, vlasnika slastičarnice razbolio, vođenje poslova je preuzeo Jakob. Kako mu mjesto gdje se nalazila slastičarnica nije odgovaralo, nekoliko mjeseci kasnije (1868.) postavlja svoju „Confiserie Spéciale“ na prvom spratu nove zgrade na Mittelstrasse u bernskom Längassquartieru. Tobler je do tada u svom poslu proizvodio čokoladne proizvode samo od poluproizvoda koje je dobivao od drugih poznatih proizvođača čokolade, Lindt prije svega . Kako je potražnja za Toblerovim čokoladnim proizvodima postala zbog izvrsnog kvalieta toliko velika Jakob Tobler otvara vlastitu tvornicu čokolade. Sa svojim sinovima osnovao je 1899. godine 'Fabrique de Chocolat Berne, Tobler & Cie'. Nekoliko godina kasnije (1905.) umire Jakob Tobler a vođenje tvornice preuzima njegov sin Theodor Tobler.

Theodor je prepoznao veliku popularnost tada još nove poslastice širom Evrope – čokolade. U želji da kupcima ponudi nešto originalno, Theodor Tobler i Emil Baumann (menadžer produkcije i rođak Toblera) kreiraju jedinstvenu čokoladu: Toblerone! "Toblerone" je igra riječima "Tobler" i "Torrone", talijanskog naziva zanugat. Od prve verzije pa sve do danas, čokolada Toblerone nije u svojoj suštini promijenila glavne sastojke. To su mliječna čokolada, kakao, med i nugat sa bademom.

Osim sastojaka i ukusa, Toblerone čokolada nije u više od svojih sto godina postojanja promijenila ni svoj prepoznatiljivi, trokutasti odnosno prizmatični oblik. Toblerone je od početka izašao na tržište u tom tipičnom obliku. Taj oblik je zakonski zaštićen od 1909. godine. O trokutastom obliku Toblerona postoje razne legende. Obično se pretpostavlja da je Theodor Tobler bio nadahnut lokalnim planinama, posebno Matterhornom s karakterističnim trokutastim oblikom. Međutim, prema priči Theodorovih sinova, plesačice iz pariške revijalne kuće Folies Bergère, koji su tijekom plesne predstave oblikovali piramidu u haljini crvene i krem boje, bili su stvarni uzor za Toblerone.

Jedino što se ponekad kod Toblerona mijenjalo bili su detalji na pakovanjima. Na početku (od 1908. do 1920.) na pakovanju je bio oslikan orao. Njega je zamijenio medvjed (1920. – 1930.) a onda se orao vratio i bio zaštitni znak sve do 1969. kada se na bočnim stranama pakovanja pojavljuje planinski vrh Matterhorn koji svojim piramidalnim oblikom odlično pristaje na pakovanje Toblerone. Par godina kasnije se vrh Matterhorna pojavljue i na uzdužnoj strani a posljednja, mnogima i neprimjetna promjena se desila 2000. godine. Plavo-bijeli Tobler logo nestaje i Matterhorn se sada pojavljuje na ambalaži na svom današnjem mjestu. Inače u Matterhornu se nešto skriva. Možete li vidjeti što je to? Ako malo pažljivije pogledate otkrićete medvjedića koji se sakrio na stijenama planinskog vha. Medvjed je inače simbol grada i kantona Bern, gdje je nastao i gdje se evo već stoljeće i po proizvodi Toblerone.

Sve od 1899. pa sljedećih skoro devedeset godina Toblerone se proizvodio nedaleko od centra Berna. Širenjem grada postalo je neizbježno da se proizvodnja odatle izmjesti. Kao dio velikog švicarskog projekta, na zapadu grada Berna 1985. se završava gradnja nove zgrade moćne tvornica čokolade. Dio grada gdje se nalazi tvornica se zove Bern Brünnen. Kao što na početku priče napisah – jedino mjesto na svijeu gdje se ta čokolada proizvodi a odakle se i danas svi proizvodi Toblerone-a izvoze u svijet.

Danas sam prošetao od svog stana do tvornice Toblerone. Uz fotografije koje prate prošlost ove, po svom okusu i izgledu jedinstvene čokolade, napravio sam i nekoliko aktuelnih fotografija tvornice i okoline.

Moj komšiluk, Toblerone - jedan od razloga zašto volim Bern.

U AARU, U AARU!

U Aaru, u Aaru, oh-oh!

Vrelo mladosti dole u dolini, aorta u srcu grada

Šarmantna, diskretna, tekući monument, magična i postojana

Uvijek u punom zamahu, vodeni šou, nenametljiva, estetska

Blagi odmor ujutro, uzvišena, epska, poetična

Moja zelena oaza u svakoj fazi mog života, još dok mladić sam bio

Čim temperatura poraste, na svakom koraku me neko pita:

"Jesi li ove godini već bio u Aari?"

Prekrasna zimi, glatka i kristalno čista, najljepši tirkiz ljeti

Čim je iznad 18° uobičajeni pozdrav je:

"Hej, vidimo se kasnije dole na rijeci!"

Ljeto pulsira na ulici

Vazduh trepti, sunce sjaji na vodi

Čim je toplije, vidim Bernjane u mnoštvu

Biciklo, biciklo za biciklom voze dole

Vidimo se dole u Aari

Zajedno uz rijeku, poslije skočim u nju

Poput osvježavajućeg poljupca, taj skok u zelenu rijeku

Na leđima se prepustim vodi, kao da letim dok ležim

Na suncu još malo uživam, uz pivo i roštilj

Vidimo se dole u Aari

U Aaru, u Aaru, oh-oh!

Do zoološkog vrta prošetam, razgledam, a zatim u talase se bacim

Kad ne želim daleko ići, mogu kod zavoja Aare put da skratim, tunelu zahvaljujući

Pored surfera s mosta na stomak skočim

Sa zavrnutim nogavicama, dok roštiljam, 

Između dvije vožnje biciklima, nogama brčkam u vodi

Tokom plovidbe Aarom malo flertam, uz piće niz Aaru se pustim

Rukom u ruci idem sladoled da kupim, dok prve zvijezde već pale se

Malo sviram, malo pjevam, uz par pjesama se oraspoložim

Malo pijem, malo slavim, malo ludujem

S okupljenim društvom go se kupam, 

U noći, koja zauvijek u sjećanju će mi ostati

Ljeto pulsira na ulicama!

Mjesec se ogleda srebreno u vodi

Postoje noći kada vidim Bernjane u mnoštvu

Biciklo, biciklo za biciklom voze dole

Vidimo se dole u Aari

Zajedno uz rijeku, poslije skočim u nju

Poput osvježavajućeg poljupca, taj skok u zelenu rijeku

Na leđima se prepustim vodi, kao da letim dok ležim

Na suncu još malo uživam, uz pivo i roštilj

Vidimo se dole u Aari

U Aaru, u Aaru, oh-oh!

( kupanje u Aari - jedan od razloga zašto volim Bern )

______________________

#ilovebern

NISU - I d'Aare

I d’Aare, i d’Aare, oh-o
E Jungbrunne im Täli unge, d‘Aorta im Härz vo dr Stadt
Bezoubernd, dezänt, fliesst das Monumänt, magischtrau u stetig z’dürab
Immer vou im Flow isch di Wassershow, unufdringlech ästhetisch
Im Morgetou e sanfte Ruhepou, erhabe, episch, poetisch
Mini grüeni Oase i jedere Phase vo mim Läbe, sit i bi Ching gsi
Stigt ds Thermometer, fragt di jede Meter irgend öpper: 
"Bisch das Jahr scho drin gsi?"
Im Winter wunderbar, seicht u glasklar, ds schönschte Türkis im Summer
Hett sie 18+, isch dr Standardgruess: 
"Hei, gseht me sich später no dunger?"

Dr Summer pulsiert i de Gasse
D‘Luft flimmeret, d‘Sunne schimmeret uf em Wasser
Wirds wärmer, gsehsch d‘Bärner i Schare
Velo a Velo a Velo nidsi fahre
Mir gseh üs dunger ar Aare
Mir gseh üs dunger ar Aare
Mir gseh üs dunger ar Aare
Zäme ufe tschumple, nächär ine gumpe
Mir gseh üs dunger ar Aare
Wie ne erfrüschende Kuss, dä Sprung i grüen Fluss
Mir gseh üs dunger ar Aare
Uf em Rügge la tribe, wi flüge im lige
Mir gseh üs dunger ar Aare
No ar Sunne chli chille, es Bierli u grille
Mir gseh üs dunger ar Aare

I d’Aare, i d’Aare, oh-o

Zum Tierpark spaziere, entlang flaniere u sech nächär i d‘Fluete stürze
Wär nid wit ma loufe, cha bir Aareschloufe dank em Tunnäu der Wäg abchürze
Näb de Wäuebrättler vor Brügg e Plättler, mit ufekremplete Hose
Bim umefüürle zwüschem Velotüürle mit de Füess chli im Wasser chosle
Bim Aareböötle e chli umeflirte, füecht-fröhlech d‘Aare ab schunkle
Hand in Hand ab a Glacestang, während di erschte Stärne scho funkle
Chli sounde, chli singe, paar Lieder astimme, chli trinke, chli fiire, chli spinne
Mit versammleter Clique es Nacktbädli zwicke, di Nacht, di blibt dir für immer

Dr Summer pulsiert i de Gasse
Dr Mond spieglet siubrig im Wasser
S‘git Nächt, da gsehsch d‘Bärner i Schare
Velo a Velo a Velo nidsi fahre
Mir gseh üs dunger ar Aare
Mir gseh üs dunger ar Aare
Mir gseh üs dunger ar Aare
Zäme ufe tschumple, nächär ine gumpe
Mir gseh üs dunger ar Aare
Wie ne erfrüschende Kuss, dä Sprung i grüen Fluss
Mir gseh üs dunger ar Aare
Uf em Rügge la tribe, wi flüge im lige
Mir gseh üs dunger ar Aare
No ar Sunne chli chille, es Bierli u grille
Mir gseh üs dunger ar Aare

I d’Aare, i d’Aare, oh-o

MOJE DVIJE LJUBAVI

I tako ti se ja (opet) zaljubih! Sad znam kako je to Halidu bilo kad je "zanesen tom ljepotom dobio volju za životom..." Al' neka, "zaljubih se i ne žalim, pokraj nje ću da ostarim!" Ako te interesuje ko je ona, odakle je, kakva je (da prostiš) - ostani sa mnom par minuta - i sve će ti se samo kaz'ti... Ništa neću sakriti, biću iskren i sve ću ti u detalje ispričati, i kako je bilo i kako jeste. I kako će tek biti...

Poznavao sam je već dugo, zapravo otkako sam početkom '90-tih došao u Švicarsku. Čim sam je prvi put ugledao pogled mi je ostao prikovan za nju. Kao iz pjesme - zelenooka, vilovita, plahovita, ponosna, ide žustro svojim putem i ne haje za prepreke. Upozorili su me odmah, oni koji su je poznavali i koji su se usudili joj prići:

"Amire, ne igraj se sa njom, svi oni koji je nisu ozbiljno shvatili zažalili su a mnogi su i glavu zbog nje izgubili".

Nije im puno trebalo da me zaplaše. Upoznao sam još u djetinjstvu jednu njenu daljnju bosansku rodicu. Doduše, nije bila na prvi pogled tako lijepa i očaravajuća kao ova Švicarkinja, ali mi je ta Bosanka bila prva u životu i namah sam se preko ušiju zaljubio u nju. Plavuša. Bila mi je tu, odmah u komšiluku, samo pređem preko puta i eto me kraj nje. I dugo, dugo i često sam bio sa njom. Najviše ljeti. Mogao sam ponekad i satima da sjedim kraj nje, bio sam presretan i time da je samo gledam i slušam, a kamoli nešto više... Često sam odlazio od kuće njoj a da nisam nikome htio reći ni kuda ni kome idem.
"Nisam htio ili nisam smio - vrag bi me znao", rek'o bi Zubac Pera. Prva iskustva, razne položaje i pokrete sam sa njom naučio. Ah, šta sam sve radio... šta ćeš, bila je to mladost-ludost. Koliko god ona bila mirna i koliko god da sam mogao da radim šta hoću, znao sam ponekad i zažaliti kada pretjeram, pa sam zbog te Bosanke par puta jedva ostao živ i zdrav. Kada sam u Švicarskoj vidio ovu njenu rodicu dugo sam bio na odstojanju i nisam ni pomišljao da joj priđem. Sve ove godine boravka u Švicarskoj pogled na nju iznova me oduševljavao i moram priznati sve više i više izluđivao. Često sam bio blizu odluke da joj konačno priđem i da pokušam da je osvojim. Par puta sam zaista bio odlučan da napravim taj prvi korak ali se uvijek dešavalo da je baš tada neko previše hrabar nastradao zbog nje i to me pokolebalo u mojoj namjeri.

I konačno - pretprošlo ljeto se i "to" desilo. Bila mi je ono što se kaže "uzavrela krv", ljeto i jeste, i rekao sam sebi:

"Sad ili nikad!"

Izabrao sam dan, trenutak i mjesto kada mi se učinilo da je najlakše da joj priđem. Stajao sam par sekundi koji su mi se učinili kao sati i u jednom trenutku ludosti (drugačije ne mogu nazvati to stanje) jednostavno sam skočio. Da, baš tako - skočio!

Ona je bila poprilično hladna i znao sam, ako budem odugovlačio biće mi sve teže da napravim taj prvi korak. Kada sam ušao u nju osjetio sam da je zaista hladna kao led, toliko hladna da su mi trnci cijelim tijelom prošli kao da sam strujni udar doživio. Ona, mada hladna, bila je i itekako divlja, prevrtala me, bacala me lijevo-desno, ostajao sam par puta bez daha, ali kada sam konačno bio u njoj nisam htio tek tako da izađem iz nje. Tolike godine čekanja, gledanja, maštanja... htio sam da je osjetim, da ostanem što duže mogu u njoj, dok imam i posljednji atom snage u sebi i da pokušam nadoknaditi sve propuštene godine...

Ušao sam u nju u dijelu grada koji se zove Altenberg, a izašao kod gradskog kupališta Lorraine. Bilo je to nevjerovatnih, uzbudljivih, ma jednom riječju nezaboravnih dvadesetak minuta.

Rekoše mi da se zove Aare, čudno ime za rijeku. Nisam nikad zasigurno saznao otkuda joj to ime, samo znam da je porijeklom ispod glečera u planinama Bernskih Alpa na granici kantona Bern i Wallis.

Njena bosanska rodica se zove Bosna, čudno ime za rijeku. Dolazi ispod planine Igman i ni njenom imenu ne znam porijeklo zasigurno.

Vidio sam još tri njihove rodice u Bosni, sve ljepša od ljepše - Una, Neretva i Drina, čudna imena za rijeke. Mnogi su se zaljubili u njih još kao djeca i nikad ih više ne mogadoše zaboraviti.

Eto, sad znaš - moje su dvije velike ljubavi: jedna je plavuša, Bosna a druga je zelenooka, Aare. Volim ih obje, i nikad neću ni moći ni htjeti reći koja mi je draža ili ljepša. Jedna je ljubav iz djetinjstva, a druga sada, "pod stare dane".

Al' neka - zaljubih se i ne žalim, pokraj nje ću i da ostarim...

Zelenooka ljepotica, rijeka Aare - još jedan od razloga zašto volim Bern.
___________________
odlomak iz knjige
PIŠEMO, DAKLE POSTOJIMO
narudžba knjige: http://www.lulu.com/spotlight/74220